Author: gogogaga7

Odgovori:

1. Prema usmenom pozivu, od strane Tomice Stojanovića koji je upućen Predsjednici Komisije, Komisija je došla do saznanja da je Centralna izborna Komisija BiH, pozvala na član 1.8. stav 4. Izbornog zakona BiH, (kojim je Tomici Stojanoviću oduzet mandat Narodnog poslanika), što zaista Izbornim zakonom jeste nespojivost funkcija. Obzirom da je Tomica Stojanović na istoj funkciji  bio dva puta (Narodni poslanik), a nije mu oduzet mandat, nova praksa Centralne izborne komisije je prvi put urađena. Komisija se obratila Centralnoj izbornoj komisiji BiH za dostavu kompletne dokumentacije, za taj slučaj. Da li je Tomica Stojanović vršio neku od izvršnih funkcija, moći će se vidjeti iz spisa predmeta. Kada Komisija isti dobije, dostaviće Vam ga na uvid. Takođe spis predmeta će biti objavljen na sajtu Komisije, te se i na takav način možete informisati.
2. Nespojivost funkcija i sukob interesa nisu jedno te isto. Nespojivost funkcija tretirana je Izbornim zakonom BiH, dok je sukob interesa tretirana i jedino se može utvrditi Zakonom o sprečavanju sukoba interesa u organima vlasti Republike Srpske. Pretpostavka je da je Centralna izborna Komisija BiH imala nepotpune podatke, jer je telefonskim pozivom od strane Tomice Stojanovića, koji je upućen Predsjednici Komisije, rečeno da je po anonimnoj prijavi pokrenut postupak pred Centralnom izbornom komisijom BiH. Prilikom popunjavanja imovinskih kartona od strane kandidata, za pretpostaviti je da navode i funkcije koje obavljaju, te iz istih Centralna izborna Komisija može vidjeti nespojive funkcije, što znači da je Centralna izborna Komisija BiH napravila određeni propust.
3. Ne, ni u kom slučaju, jer pitanje sukoba interesa i nespojivost funkcija nije isto. Izborni zakon je takođe pun manjkavosti i njegova primjena u praksi je pokazala u vezi Tomice Stojanovića, da je isti dva puta bio u istom mandatu, a da je treći put po istim obrascima Centralne izborne komisije BiH dobio mandat od iste komisije, što stvarno ruši kredibilitet iste. Zakon o sprečavanju sukoba interesa u organima vlasti Republike Srpske, svakako treba da bude oštriji i Predsjednica je na to ukazala svaki put prilikom izlaganja Godišnjeg izvještaja pred Narodnpm skupštinom Republike Srpske, što će učiniti i ovaj put, a svakako će ukazati i na ovu situaciju. Prema dostavljenim podacima iz Finansijskih obrazaca Tomica Stojanović je vršio funkciju v.d. načelnika odjeljenja, tako da bez dobija spisa i kompletnog uvida koji nije bio predočen Komisiji, ćemo svakako više znati. Začuđuje nas, kao profesionalni organ,  i Vas, kao javnost, da Centralna izborna Komisija BiH ovaj slučaj nije objavila na svojoj web stranici. Činjenica da na nivou BiH ne postoji Zakon o sukobu interesa niti organ koji ga provodi, očito je ”igranje” Centralne izborne Komisije BiH sa propuštenim greškama u njenom radu.
4. Ovakva situacija se nije desila presudno zbog nedostatka u  Zakonu, ali ono što je Komisija tražila još od 2009. godine je nadležnost za postupanje sukoba interesa u svim segmentima, a to je neminovnost koju će novi Zakon morati uzeti u obzir. Što se tiče vaše opaske da će se ovakvi slučajevi nastaviti, a o ovome su upoznati organi Republike Srpske, potvrđuje da je u radu Centralne izborne komisije BiH napravljen propust koji je trajao i za vrijeme rada te Komisije.
5. Prema pregledu kojeg Komisija ima, većina funkcionera iz člana 4. Zakona je dostavila je FI obrasce. Za one koje nisu dostavili FI obrasce Komisija dostavlja opomene na koje se većina funkcionera odazove.
6. Nakon što se utvrdi da lice nije dostavilo FI obrazac, licu se dostavlja opomena na koju se lice u 90% slučajeva nije oglušilo. Po završenom pregledu dostavljenih FI obrasaca, onim funkcionerima koji nisu dostavili FI obrazce,  Komisija će po članu 12. Zakona a u vezi sa članom 9. Zakona utvrđivati sukob interesa, jer je proteklo dovoljno vremena i stvorena je baza podataka iz koje se može imati uvid u pravo stanje stvari.